1Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,
2Од овијех народа за које бјеше рекао Господ синовима Израиљевијем: не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занијети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.
3Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово.
4И кад остарје Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цијело према Господу Богу његову као што је било срце Давида оца његова.
5И Соломун хођаше за Астаротом, богињом Сидонском, и за Мелхомом, гадом Амонским.
6И чињаше Соломун што бјеше зло пред Господом, и не хођаше сасвијем за Господом као Давид отац његов.
7Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду Моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду Амонском.
8Тако учини свијем женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.
9А Господ се разгњеви на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљева, који му се бјеше јавио два пута.
10И бјеше му заповједио да не иде за другим боговима, а он не одржа што му Господ заповједи.
11И рече Господ Соломуну: што се то нађе на теби, и нијеси држао завјета мојега ни уредаба мојих, које сам ти заповједио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твојему.
12Али за твојега вијека нећу то учинити ради Давида оца твојега; него ћу га отргнути из руку сина твојега,
13Али нећу отргнути свега царства; једно ћу племе дати сину твојему ради Давида слуге својега и ради Јерусалима, који изабрах.
14И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који бијаше од царскога рода у Идумеји.
15Јер кад Давид бијаше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.
16Јер Јоав оста ондје шест мјесеца са свијем Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.
17Тада утече Адад с неколико Идумејаца слуга оца својега, и отиде у Мисир; а Адад бјеше тада дијете.
18И отишавши из Мадијама дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону цару Мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље.
19И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.
20И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, којега отхрани Тахпенеса у двору Фараонову, и бјеше Генуват у двору Фараонову међу синовима Фараоновијем.
21А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: пусти ме да идем у своју земљу.
22А Фараон му рече: а шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: ништа; али ме пусти.
23Подиже му Бог још једнога противника, Резона сина Елијадина, који бјеше побјегао од господара својега Адад-Езера цара Совскога.
24И скупив к себи људе поста старјешина од чете кад их Давид убијаше; потом отишавши у Дамаск осташе ондје и обладаше Дамаском.
25И бјеше противник Израиљев свега вијека Соломунова, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.
26И Јеровоам син Наватов Ефраћанин из Сариде, чија мати бјеше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара.
27А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида оца својега;
28А Јеровоам бјеше крјепак и храбар; зато видјећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свијем данцима дома Јосифова.
29Па у то вријеме кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин пророк имајући на себи нову хаљину, и бијаху њих двојица сами у пољу.
30И Ахија узе нову хаљину која бјеше на њему, и раздрије је на дванаест комада.
31И рече Јеровоаму: узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена.
32Само ће једно племе остати њему ради слуге мојега Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свијех племена Израиљевих.
33Јер оставише мене и поклонише се Астароти богињи Сидонској и Хемосу богу Моавском и Мелхому богу синова Амоновијех, и не ходише путевима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов.
34Али нећу узети царства из руку његовијех, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге својега, којега изабрах, који је држао заповијести моје и уредбе моје.
35Него ћу узети царство из руку сина његова, и даћу теби од њега десет племена.
36А сину ћу његову дати једно племе да буде видјело Давиду слузи мојему вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему намјестим име своје.
37Тебе ћу дакле узети да царујеш над свијем што ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.
38И ако узаслушаш све што ти заповједим, и узидеш мојим путовима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.
39И мучићу сјеме Давидиво за то, али не свагда.
40Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побјеже у Мисир к Сисаку цару Мисирском, и би у Мисиру докле не умрије Соломун.
41А остала дјела Соломунова и што је год чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дјела Соломуновијех?
42А царова Соломун у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет година.
43И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида оца својега; а Ровоам син његов зацари се на његово мјесто.