10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,
2Трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.
3И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох.
4А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.
5А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан?
6А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.
7А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.
8А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.
9А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени.
10И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.
11Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим.
12И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.
13И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика.
14Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег?
15И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре.
16И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.
17Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,
18И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:
19Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?
20Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних.
21Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.
22Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.
23Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.
24Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.
25Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!
26Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.