1 Therefore thou art inexcusable, O man, whosoever thou art that judgest: for wherein thou judgest another, thou condemnest thyself; for thou that judgest doest the same things.
1К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима!
2Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.
3Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;
4Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих.