1Ово ми показа Господ Господ: Гле, саздаваше скакавце, кад почињаше ницати отава, и гле, беше отава по царевој косидби.
2А кад поједоше траву земаљску, тада рекох: Господе, Господе, смилуј се; како ће се подигнути Јаков? Јер је мали.
3Господ се раскаја зато: Неће бити, рече Господ.
4Тада ми показа Господ Господ, и гле, Господ Господ повика да ће судити огњем; и огањ прождре велику бездану и прождре део земље.
5А ја рекох: Господе, Господе, престани; како ће се подигнути Јаков? Јер је мали.
6Господ се раскаја зато: Ни то неће бити, рече Господ Господ.
7Тада ми показа, и гле, Господ стајаше на зиду сазиданом по мерилима, и у руци Му беху мерила.
8И рече ми Господ: Шта видиш, Амосе? И рекох: Мерила. А Господ ми рече: Ево, ја ћу метнути мерила посред народа свог Израиља, нећу га више пролазити.
9Јер ће се разорити висине Исакове, и светиње ће Израиљеве опустети, и устаћу на дом Јеровоамов с мачем.
10Тада Амасија свештеник ветиљски посла к Јеровоаму цару Израиљевом и поручи му: Амос диже буну на те усред дома Израиљевог, земља не може поднети све речи његове.
11Јер овако говори Амос: Јеровоам ће погинути од мача, а Израиљ ће се одвести из земље своје у ропство.
12Потом рече Амасија Амосу: Видеоче, иди, бежи у земљу Јудину, и онде једи хлеб и онде пророкуј;
13А у Ветиљу више не пророкуј, јер је светиња царева и дом је царски.
14А Амос одговори и рече Амасији: Не бејах пророк ни пророчки син, него бех говедар и брах дудове;
15А Господ ме узе од стада и рече ми Господ: Иди, пророкуј народу мом Израиљу.
16Сада дакле чуј реч Господњу. Ти кажеш: Не пророкуј у Израиљу, и не кропи по дому Исаковом.
17Зато овако вели Господ: Жена ће ти се курвати у граду, и синови ће твоји и кћери твоје пасти од мача, и земља ће се твоја разделити ужем, и ти ћеш умрети у нечистој земљи, а Израиљ ће се одвести из своје земље у ропство.