1И приступише к Њему фарисеји и садукеји, и кушајући Га искаху да им покаже знак с неба.
2А Он одговарајући рече им: Увече говорите: Биће ведро; јер је небо црвено.
3И ујутру: Данас ће бити ветар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери! Лице небеско умете познавати, а знаке времена не можете познати?
4Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.
5И полазећи ученици Његови на оне стране заборавише узети хлеба.
6А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског.
7А они мишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хлеба узели.
8А Исус разумевши рече им: Шта мислите у себи, маловерни, што хлеба нисте узели?
9Зар још не разумете нити памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?
10Ни седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?
11Како не разумете да вам не рекох за хлебове да се чувате квасца фарисејског и садукејског?
12Тада разумеше да не рече квасца хлебног да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.
13А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је Син човечији?
14А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.
15Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја?
16А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога.
17И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима.
18А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.
19И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.
20Тада запрети Исус ученицима својим да ником не казују да је Он Христос.
21Отада поче Исус казивати ученицима својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
22И узевши Га Петар поче Га одвраћати говорећи: Боже сачувај! Неће то бити од тебе.
23А Он обрнувши се рече Петру: Иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш шта је Божје него људско.
24Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном.
25Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.
26Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?
27Јер ће доћи Син човечији у слави Оца свог с анђелима својим, и тада ће се вратити свакоме по делима његовим.
28Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде Сина човечијег где иде у царству свом.