1А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.
2И отворивши уста своја учаше их говорећи:
3Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;
4Благо онима који плачу, јер ће се утешити;
5Благо кроткима, јер ће наследити земљу;
6Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;
7Благо милостивима, јер ће бити помиловани;
8Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети;
9Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати;
10Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.
11Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.
12Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.
13Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
14Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
15Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.
16Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.
17Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.
18Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.
19Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.
20Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.
21Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.
22А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.
23Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те,
24Остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
25Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.
26Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.
27Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.
28А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.
29А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
30И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
31Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.
32А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.
33Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.
34А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;
35Ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.
36Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.
37Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.
38Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
39А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;
40И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.
41И ако те потера ко један сат, иди с њиме два.
42Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.
43Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.
44А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;
45Да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.
46Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?
47И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
48Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.