1А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиљ, све оне који не знаху за ратове хананске,
2Да би барем наслеђе синова Израиљевих знало и разумело шта је рат, барем они који од пре нису знали:
3Пет кнежевина филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата.
4Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповести Господње, које је заповедио оцима њиховим преко Мојсија.
5И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја.
6И жењаху се кћерима њиховим и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховим.
7И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога свог и служаху Валима и луговима.
8Зато се разгневи Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару месопотамском; и служаше синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година.
9Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевим да их избави, Готонила сина Кенезовог, млађег брата Халевовог,
10И беше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиђе на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара месопотамског; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима.
11И земља би мирна четрдесет година. Потом умре Готонило син Кенезов.
12А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укрепи Еглона цара моавског на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом.
13Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов.
14И синови Израиљеви служише Еглону цару моавском осамнаест година.
15Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминовог, човека који беше левак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару моавском.
16А Аод начини себи мач са обе стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу.
17И однесе дар Еглону цару моавском; а Еглон беше човек врло дебео.
18И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар.
19Па сам врати се од ликова камених, који беху код Галгала, рече: Имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: Ћути! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим.
20А Аод приступи к њему; а он сеђаше сам у летњој соби; па рече Аод: Реч Божју имам да ти кажем. Тада он уста с престола.
21А Аод потеже левом руком својом и узе мач од десне бедрице и сатера му га у трбух,
22И држак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем, те не може извући мача из трбуха; и изиђе нечист.
23Потом изиђе Аод из собе, и затвори врата за собом и закључа.
24А кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а то врата од собе закључана, па рекоше: Ваљда иде напоље у клети до летње собе.
25И већ им се досади чекати а врата се од собе не отварају, те узеше кључ и отворише, а гле, господар им лежи на земљи мртав.
26А Аод докле се они забавише побеже и прође ликове камене, и утече у Сериот.
27А кад дође, затруби у трубу у гори Јефремовој; и сиђоше с њим синови Израиљеви с горе, а он напред.
28Па им рече: Хајдете за мном, јер Господ предаде вам у руке непријатеље ваше Моавце. И сиђоше за њим, и узеше Моавцима бродове јорданске, и не даваху никоме прећи.
29И тада побише Моавце, око десет хиљада људи, све богате и храбре, и ни један не утече.
30Тако у тај дан потпадоше Моавци под руку Израиљеву; и земља би мирна осамдесет година.
31А после њега наста Самегар син Анатов, и поби шест стотина Филистеја останом волујским, и избави и он Израиља.