1А у то време догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код неког Одоламејца, коме име беше Ирас.
2И онде виде Јуда кћер неког Хананејца, коме име беше Сава, и узе је и леже с њом;
3И она затрудне и роди сина, коме надеде име Ир.
4И опет затрудневши роди сина, коме надеде име Авнан.
5И опет роди сина, и надеде му име Силом; а Јуда беше у Хасви кад она тога роди.
6И Јуда ожени првенца свог Ира девојком по имену Тамара.
7Али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, и уби га Господ.
8А Јуда рече Авнану: Уђи к жени брата свог и ожени се њом на име братово, да подигнеш семе брату свом.
9А Авнан, знајући да неће бити његов пород, кад леже са женом брата свог просипаше на земљу, да не роди деце брату свом.
10Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега.
11И Јуда рече Тамари снаси својој: Остани удовицом у кући оца свог докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: Да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живеше у кући оца свог.
12А кад прође много времена, умре кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утеши, пође у Тамну к људима што му стрижаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем.
13И јавише Тамари говорећи: Ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје.
14А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и седе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер виде да је Силом одрастао, а њу још не удаше за њ.
15А Јуда када виде, помисли да је курва, јер беше покрила лице своје.
16Па сврну с пута к њој и рече јој: Пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: Шта ћеш ми дати да легнеш са мном?
17А он рече: Послаћу ти јаре из стада. А она рече: Али да ми даш залог докле га не пошаљеш.
18А он рече: Какав залог да ти дам? А она рече: Ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудне од њега.
19После уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо.
20А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе.
21Па питаше људе по оном месту где је она била говорећи: Где је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: Није овде било курве.
22И врати се к Јуди и рече: Не нађох је, него још рекоше мештани: Није овде било курве.
23А Јуда рече: Нека јој, да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе.
24А кад прође до три месеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудне од прељубе. А Јуда рече: Изведите је да се спали.
25А кад је поведоше, посла к свекру свом и поручи: С човеком чије је ово затруднела сам. И рече: Тражи чији је овај прстен и рубац и штап.
26А Јуда позна и рече: Правија је од мене, јер је не дадох сину свом Силому. И више не леже с њом.
27А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.
28И кад се порађаше, једно дете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први.
29Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: Како продре? Продирање нека ти буде. И надеше му име Фарес.
30А после изађе брат му, коме око руке беше црвени конац, и надеше му име Зара.