9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
2Она беше у почетку у Бога.
3Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
4У Њој беше живот, и живот беше видело људима.
5И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.
6Посла Бог човека по имену Јована.
7Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.
8Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.
9Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
10На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.
11К својима дође, и своји Га не примише.
12А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
13Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
14И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.
15Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.
16И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
17Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
18Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.
19И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?
20И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.
21И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
22А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?
23Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
24И беху посланици од фарисеја,
25И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?
26Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
27Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.
28Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.
29А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.
30Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.
31И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
32И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.
33И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.
34И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.
35А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,
36И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.
37И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
38А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?
39И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.
40А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;
41Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.
42И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
43А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
44А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.
45Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
46И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.
47А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
48Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.
49Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.
50Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.
51И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.