1Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!
2Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?
3Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?
4Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.
5Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;
6Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.
7Јер који умре опрости се од греха.
8А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,
9Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.
10Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.
11Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.
12Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;
13Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.
14Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.
15Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!
16Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?
17Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.
18Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.
19Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.
20Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.
21Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.
22А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни.
23Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.