10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.