10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.