10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1Ријечи проповједника сина Давидова цара у Јерусалиму.
2Таштина над таштинама, вели проповједник, таштина над таштинама, све је таштина.
3Кака је корист човјеку од свега труда његова, којим се труди под сунцем?
4Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увијек.
5Сунце излази и залази, и опет хити на мјесто своје одакле излази.
6Вјетар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7Све ријеке теку у море, и море се не препуња; одакле теку ријеке, онамо се враћају да опет теку.
8Све је мучно, да човјек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10Има ли што за што би ко рекао: види, то је ново? Већ је било за вијекова који су били прије нас.
11Не помиње се што је прије било; ни оно што ће послије бити неће се помињати у онијех који ће послије настати.
12Ја проповједник бијах цар над Израиљем у Јерусалиму;
13И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14Видјех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15Што је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројити.
16Ја рекох у срцу свом говорећи: ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише прије мене у Јерусалиму, и срце моје видје много мудрости и знања.
17И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18Јер гдје је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.