9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба.
2Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба; и не знамо где Га метнуше.
3А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.
4Трчаху, пак, оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође пре ка гробу.
5И надвиривши се виде хаљине где леже; али не уђе.
6Дође, пак, Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и виде хаљине саме где леже,
7И убрус који беше на глави Његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном месту.
8Тада, дакле, уђе и други ученик који најпре дође ка гробу, и виде и верова.
9Јер још не знаше писма да Њему ваља устати из мртвих.
10Онда отидоше опет ученици кућама.
11А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,
12И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово.
13И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.
14И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус.
15Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети.
16Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу.
17Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем.
18А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово.
19А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам.
20И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.
21А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.
22И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети.
23Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.
24А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус.
25А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати.
26И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам.
27Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран.
28И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој.
29Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше.
30А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим која нису писана у књизи овој.
31А ова се написаше, да верујете да Исус јесте Христос, Син Божји, и да верујући имате живот у име Његово.