10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
2А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
3И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.
4И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.
5И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
6Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
7И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
8А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
9Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.
10И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.
11Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
12И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
13И би вече и би јутро, дан трећи.
14Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
15И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
16И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.
17И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
18И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.
19И би вече и би јутро, дан четврти.
20Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
21И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;
22И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
23И би вече и би јутро, дан пети.
24Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.
25И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.
26Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.
27И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.
28И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.
29И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.
30А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
31Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.