9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
2А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
3И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.
4И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.
5И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
6Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
7И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
8А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
9Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.
10И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.
11Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
12И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
13И би вече и би јутро, дан трећи.
14Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
15И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
16И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.
17И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
18И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.
19И би вече и би јутро, дан четврти.
20Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
21И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;
22И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
23И би вече и би јутро, дан пети.
24Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.
25И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.
26Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.
27И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.
28И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.
29И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.
30А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
31Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.