9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
2Сине човечји пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Ридајте: Јаох дана!
3Јер је близу дан, близу је дан Господњи, облачан дан, време народима.
4И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у етиопској, кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови.
5Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вера, пашће с њима од мача.
6Овако вели Господ: Пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле синске пашће у њему, говори Господ Господ.
7И биће пусти међу пустим земљама, и градови ће његови бити међу пустим градовима.
8И познаће да сам ја Господ кад запалим огањ у Мисиру и сви се помоћници његови сатру.
9У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана мисирског; јер ево, иде.
10Овако вели Господ Господ: Погубићу мноштво мисирско руком Навуходоносора цара вавилонског.
11Он и народ његов с њим, најљући између народа, биће доведени да затру земљу, и извући ће мачеве своје на Мисир и напуниће земљу побијених.
12И исушићу реке, и предаћу земљу у руке злим људима; и опустећу земљу и шта је у њој руком туђинском. Ја Господ говорих.
13Овако вели Господ Господ: и гадне ћу богове потрти, и истребићу ликове у Нофу, и неће више бити кнеза из земље мисирске, и пустићу страх у земљу мисирску.
14И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову.
15И излићу гнев свој на Син, град мисирски, и истребићу људство у Нову.
16Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тескоби сваки дан.
17Младићи авински и пи-весетски пашће од мача, а девојке ће отићи у ропство.
18И у Тафнесу ће помркнути дан кад поломим онде преворнице мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство.
19И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ.
20Опет једанаесте године, првог месеца, седмог дана, дође ми реч Господња говорећи:
21Сине човечји, сломих мишицу Фараону цару мисирском, и ето неће се завити да се лечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окрепила и могла држати мач.
22Зато овако вели Господ Господ: Ево ме на Фараона цара мисирског, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке.
23И расејаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама.
24И укрепићу мишицу цару вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човек рањен на смрт.
25Да, укрепићу мишице цару вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару вавилонском да њим замахне на земљу мисирску.
26И расејаћу Мисирце међу народима и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ.