2Сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ: ридајте: јаох дана!
3Јер је близу дан, близу је дан Господњи, облачан дан, вријеме народима.
4И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у Етиопској, кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови.
5Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мјешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вјера, пашће с њима од мача.
6Овако вели Господ: пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле Синске пашће у њему, говори Господ Господ.
7И биће пусти међу пустијем земљама, и градови ће његови бити међу пустијем градовима.
8И познаће да сам ја Господ кад запалим огањ у Мисиру и сви се помоћници његови сатру.
9У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше Етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана Мисирскога; јер ево, иде.
10Овако вели Господ Господ: погубићу мноштво Мисирско руком Навуходоносора цара Вавилонскога.
11Он и народ његов с њим, најљући између народа, биће доведени да затру земљу, и извући ће мачеве своје на Мисир и напуниће земљу побијенијех.
12И исушићу ријеке, и предаћу земљу у руке злијем људима; и опустићу земљу и што је у њој руком туђинском. Ја Господ говорих.
13Овако вели Господ Господ: и гадне ћу богове потрти, и истријебићу ликове у Нофу и неће више бити кнеза из земље Мисирске, и пустићу страх у земљу Мисирску.
14И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову.
15И излићу гњев свој на Син, град Мисирски, и истријебићу људство у Нову.
16Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тјескоби сваки дан.
17Младићи Авински и Пи-весетски пашће од мача, а дјевојке ће отићи у ропство.
18И у Тафнису ће помркнути дан кад поломим ондје пријеворнице Мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство.
19И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ.
20Опет једанаесте године, првога мјесеца, седмога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:
21Сине човјечји, сломих мишицу Фараону цару Мисирском, и ето неће се завити да се лијечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окријепила и могла држати мач.
22Зато овако вели Господ Господ: ево ме на Фараона цара Мисирскога, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке.
23И расијаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама.
24И укријепићу мишицу цару Вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човјек рањен на смрт.
25Да, укријепићу мишице цару Вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару Вавилонском да њим замахне на земљу Мисирску.
26И расијаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ.