9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
2Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
3Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
4А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
5А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
6А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
7А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
8А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
9И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
10Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
11И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
12И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.
13Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
14И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
15А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
16А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
17И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
18Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
19А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
20А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
21И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
22Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
23А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
24А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
25Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
26А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
27А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
28Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
29А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
30А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
31А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
32И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
33И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
34И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
35И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
36А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.