9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум, дакле, надима, а љубав поправља.
2Ако ли ко мисли да шта зна, не зна још ништа као што треба знати.
3А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.
4А за јело идолских жртава, знамо да идол није ништа на свету, и да нема другог Бога осим једног.
5Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:
6Али ми имамо само једног Бога Оца, од ког је све, и ми у Њему, и једног Господа Исуса Христа, кроз ког је све, и ми кроза Њ.
7Али нема свако разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савест њихова, слаба будући, погани се.
8Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.
9Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.
10Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви где седиш за трпезом, неће ли његова савест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?
11И с твог разума погинуће слаби брат, за ког Христос умре.
12Тако кад се грешите о браћу, и бијете њихову слабу савест, о Христа се грешите.
13Зато, ако јело саблажњава брата мог, нећу јести меса довека, да не саблазним брата свог.