28 The prophet that hath a dream, let him tell a dream; and he that hath my word, let him speak my word faithfully. What is the chaff to the wheat? saith the Lord.
29 Is not my word like as a fire? saith the Lord; and like a hammer that breaketh the rock in pieces?
1А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
2И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
3Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
4И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
5Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
6А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
7А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
8И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
9А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
10А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
11Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
12А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
13А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
14А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
15И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
16Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
17Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
18И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
19Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
20Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
21Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
22И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
23Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
24Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
25И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
26Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
27Јер не изоставих да покажем вољу Божју.
28Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
29Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
30И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
31Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
32И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
33Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
34Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
35Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
36И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
37А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
38Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.