9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.
2Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;
3Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!
4А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
5И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:
6Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
7И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,
8И казавши им све посла их у Јопу.
9А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.
10И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
11И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
12У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.
13И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.
14А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
15И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
16И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
17А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
18И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?
19А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;
20Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
21А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
22А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.
23Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.
24И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
25А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
26И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.
27И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
28И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
29Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
30И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,
31И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
32Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
33Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.
34А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
35Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.
36Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
37Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:
38Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.
39И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.
40Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,
41Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.
42И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.
43За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.
44А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.
45И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.
46Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
47Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?
48И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.