9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
2И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
3И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
4И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
5А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
6А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
7И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
8Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
9Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
10И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
11Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
12И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
13А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
14А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
15Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
16Него је ово оно што каза пророк Јоило:
17И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
18Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
19И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
21И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
22Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
23Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
24Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
25Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
26Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
27Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.
28Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
29Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
30Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
31Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.
32Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
33Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
34Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,