9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1И кад се наврши педесет дана бијаху заједно сви апостоли једнодушно.
2И уједанпут постаде хука с неба као духање силнога вјетра, и напуни сву кућу гдје сјеђаху;
3И показаше им се раздијељени језици као огњени; и сједе по један на свакога од њих.
4И напунише се сви Духа светога, и стадоше говорити другијем језицима, као што им Дух даваше те говораху.
5А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из свакога народа који је под небом.
6А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовијем језиком.
7И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другоме: нијесу ли ово све Галилејци што говоре?
8Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
9Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
10И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева Ливијскијех код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
11Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре нашијем језицима величине Божије.
12И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другоме: шта ће дакле ово бити?
13А други потсмијевајући се говораху: накитили су се вина.
14А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! ово да вам је на знање, и чујте ријечи моје.
15Јер ови нијесу пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сахат дана;
16Него је ово оно што каза пророк Јоило:
17И биће у пошљедње дане, говори Господ, излићу од Духа својега на свако тијело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће утваре и старци ваши сниће снове;
18Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа својега, и прорећи ће.
19И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни дан Господњи.
21И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
22Људи Израиљци! послушајте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате,
23Овога одређенијем савјетом и промислом Божијим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
24Којега Бог подиже, раздријешивши везе смртне, као што не бијаше могуће да га оне држе.
25Јер Давид говори за њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
26Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у наду;
27Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухљења.
28Показао си ми путове живота: напунићеш ме весеља с лицем својијем.
29Људи браћо! нека је слободно казати вам управо за старјешину Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана.
30Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његовијех по тијелу подигнути Христа, и посадити га на пријестолу његову,
31Предвидјевши говори за васкрсеније Христово да се не остави душа његова у паклу, ни тијело његово видје трухљења.
32Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви свједоци.
33Десницом дакле Божијом подиже се, и обећање светога Духа примивши од оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
34Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,