9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А у Ћесарији бјеше један човјек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше Талијанска.
2Побожан и богобојазан са цијелијем домом својијем, који даваше милостињу многијем људима и мољаше се Богу без престанка;
3Он видје на јави у утвари око деветога сахата дневи анђела Божијега гдје сиђе к њему и рече му: Корнилије!
4А он погледавши на њ и уплашивши се рече: што је Господе? А он му рече: молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
5И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозванога Петра:
6Он стоји у некога Симона кожара, којега је кућа код мора: он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
7И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својијех слугу и једнога побожна војника од онијех који му служаху,
8И казавши им све посла их у Јопу.
9А сјутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сахат.
10И огладње, и шћаше да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
11И видје небо отворено и суд некакав гдје силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
12У коме бијаху сва четвороножна на земљи, и звјериње и бубине и птице небеске.
13И постаде глас к њему: устани, Петре! покољи и поједи.
14А Петар рече: нипошто, Господе! јер никад не једох што погано или нечисто.
15И гле, глас опет к њему другом: што је Бог очистио ти не погани.
16И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
17А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју видје, и гле, људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
18И зовнувши питаху: стоји ли овдје Симон прозвани Петар?
19А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: ево три човјека траже те;
20Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
21А Петар сишавши к људима посланијем к себи од Корнилија рече: ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
22А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и богобојазан, познат код свега народа Јеврејскога, примио је заповијест од анђела светога да дозове тебе у свој дом и да чује ријечи од тебе.
23Онда их дозва унутра и угости. А сјутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која бјеше у Јопи пођоше с њим.
24И сјутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
25А кад Петар шћаше да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
26И Петар га подиже говорећи: устани, и ја сам човјек.
27И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се бијаху сабрали.
28И рече им: ви знате како је неприлично човјеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједнога човјека не зовем погана или нечиста;
29Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
30И Корнилије рече: од четвртога дана до овога часа ја постих, и у девети сахат мољах се Богу у својој кући; и гле, човјек стаде преда мном у хаљини сјајној,
31И рече: Корнилије! услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
32Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
33Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповјеђено.
34А Петар отворивши уста рече: заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
35Него у сваком народу који се боји њега и твори правду мио је њему.
36Ријеч што посла синовима Израиљевијем, јављајући мир по Исусу Христу, она је Господ свима.
37Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповиједа Јован:
38Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом светијем и силом, који прође чинећи добро и исцјељујући све које ђаво бјеше надвладао; јер Бог бијаше с њим.
39И ми смо свједоци свему што учини у земљи Јудејској и Јерусалиму; којега и убише објесивши на дрво.
40Овога Бог васкрсе трећи дан, и даде му да се покаже,
41Не свему народу него нама свједоцима напријед избранима од Бога, који с њим једосмо и писмо по васкрсенију његовом из мртвијех.
42И заповједи нам да проповиједамо народу и да свједочимо да је он наречени од Бога судија живијем и мртвијем.
43За ово свједоче сви пророци да ће именом његовијем примити опроштење гријеха сви који га вјерују.
44А док још Петар говораше ове ријечи, сиђе Дух свети на све који слушаху ријеч.
45И удивише се вјерни из обрезања који бијаху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа светога.
46Јер их слушаху гдје говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
47Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа светога као и ми?
48И заповједи им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.