1У вријеме Асвирово, а тај Асвир цароваше од Индије до Етиопије у сто и двадесет и седам земаља,
2У то вријеме, кад сјеђаше цар Асвир на пријестолу царства својега у Сусану царском граду,
3Треће године царовања својега учини гозбу свијем кнезовима својим и слугама својим, та бијаше код њега сила Персијска и Мидска, властељи и управитељи земаљски;
4И он показиваше богатство и славу царства својега и дику и красоту величине своје много дана, сто и осамдесет дана.
5И послије тих дана учини цар свему народу што га бијаше у Сусану царском граду од малога до великога гозбу за седам дана у тријему у врту од царскога двора.
6Завјеси бијели, зелени и љубичасти бијаху објешени врвцама бијелијем, ланенијем и скерлетнијем о биочузима сребрнијем на ступовима мраморнијем; одри бијаху златни и сребрни по поду од зеленога, бијелога, жутога и црвенога мрамора.
7А пиће даваху у судовима златнијем, и то у судовима другим и другим, а вина царскога бјеше изобила, како може бити у цара.
8И пићем нико не наваљиваше по наредби, јер цар бјеше заповједио свијем приставима дома својега да чине како ко хоће.
9И царица Астина учини гозбу женама у царском двору цара Асвира.
10Седми дан кад се цар развесели од вина рече Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици дворана који двораху пред царем Асвиром,
11Да доведу царицу Астину пред цара под царским вијенцем, да покаже народима и кнезовима љепоту њезину, јер бијаше лијепа.
12Али царица Астина не хтје доћи на ријеч цареву, коју јој поручи по дворанима; зато се цар врло разгњеви и гњев се његов распали у њему.
13И рече цар мудрацима који разумијеваху времена (јер тако цар изношаше ствари пред све који разумијеваху закон и правду,
14А најближи до њега бијаху Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова Персијских и Мидских, који гледаху лице царево и сјеђаху на првијем мјестима у царству):
15Што треба по закону чинити с царицом Астином што није учинила што је заповједио цар Асвир преко дворана?
16Тада рече Мемукан пред царем и кнезовима: није само цару скривила царица Астина него и свијем кнезовима и свијем народима по свијем земљама цара Асвира.
17Јер ће се дјело царичино разићи међу све жене, па ће презирати мужеве своје говорећи: цар Асвир заповједи да доведу преда њ царицу Астину, а она не дође.
18И од данас ће кнегиње Персијске и Мидске које чују шта је учинила царица тако говорити свијем кнезовима царевијем; те ће бити много пркоса и свађе.
19Ако је угодно цару, да изиде царска заповијест од њега и да се упише међу законе Персијске и Мидске да је непромјенито, да Астина не излази више пред цара Асвира и да ће цар дати њезино царство другој бољој од ње.
20И кад се заповијест царева коју учини чује по царству његову свему коликоме, све ће жене поштовати своје мужеве од великога до малога.
21И ово би по вољи цару и кнезовима, и учини цар како рече Мемукан.
22И разасла књиге по свијем земљама царским, у сваку земљу њезинијем писмом и свакому народу његовијем језиком, да би сваки муж био господар у својој кући; и би проглашено језиком свакога народа.