1Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
2Као што нам предаше који испрва сами видјеше и слуге ријечи бише:
3Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
4Да познаш темељ онијех ријечи којима си се научио.
5У вријеме Ирода цара Јудејскога бијаше неки свештеник од реда Авијна, по имену Зарија, и жена његова од племена Аронова, по имену Јелисавета.
6А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповијестима и уредбама Господњијем без мане.
7И не имадијаху дјеце; јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ стари.
8И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,
9Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
10И све мноштво народа бијаше напољу и мољаше се Богу у вријеме кађења.
11А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионога.
12И кад га видје Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
13А анђео рече му: не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина и надјени му име Јован.
14И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу.
15Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вина ни сикера; и напуниће се Духа светога још у утроби матере своје;
16И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховоме;
17И он ће напријед доћи пред њим у духу и сили Илијној да обрати срца отаца к дјеци и невјернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
18И рече Зарија анђелу: по чему ћу ја то познати? јер сам стар и жена је моја временита.
19И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
20И ево, онијемићеш и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде; јер нијеси вјеровао мојим ријечима које ће се збити у своје вријеме.
21И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
22А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нијем.
23И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
24А послије овијех дана затрудње Јелисавета жена његова,и кријаше се пет мјесеци говорећи:
25Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
26А у шести мјесец посла Бог анђела Гаврила у град Галилејски по имену Назарет
27К дјевојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.
28И ушавши к њој анђео рече: радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
29А она видјевши га поплаши се од ријечи његове и помисли: какав би ово био поздрав?
30И рече јој анђео: не бој се, Марија ! Јер си нашла милост у Бога.
31И ево затрудњећеш, и родићеш сина, и надјени му име Исус.
32Он ће бити велики, и назваће се син највишега, и даће му Господ Бог пријесто Давидов оца његова;
33И цароваће у дому Јаковљеву вавијек, и царству његовом неће бити краја.
34А Марија рече анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35И одговарајући анђео рече јој: дух свети доћи ће на тебе, и сила највишега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се син Божиј.
36И ево Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сином у старости својој, и ово је шести мјесец њојзи, коју зову нероткињом.
37Јер у Бога све је могуће што рече.
38А Марија рече: ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој. И анђео отиде од ње.
39А Марија уставши онијех дана отиде брзо у горњу земљу у град Јудин.
40И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
41И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се напуни Духа светога,
42И повика здраво и рече: благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
43И откуд мени ово да дође мати Господа мојега к мени?
44Јер гле, кад дође глас честитања твојега у уши моје, заигра дијете радосно у утроби мојој.
45И благо оној која вјерова; јер ће се извршити што јој каза Господ.
46И рече Марија: велича душа моја Господа;
47И обрадова се дух мој Богу спасу мојему,
48Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, отсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
49Што ми учини величину силни, и свето име његово;
50И милост је његова од кољена на кољено онима који га се боје.
51Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихова.
52Збаци силне с пријестола, и подиже понижене.
53Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
54Прими Израиља слугу својега да се опомене милости;
55Као што говори оцима нашијем, Аврааму и сјемену његову довијека.
56Марија пак сједи с њом око три мјесеца, и врати се кући својој.
57А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.
58И чуше њезини сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
59И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и шћадијаху да му надјену име оца његова, Зарија.
60И одговарајући мати његова рече не, него да буде Јован.
61И рекоше јој: никога нема у родбини твојој да му је такво име.
62И намигиваху оцу његову како би он хтио да му надјену име.
63И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
64И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше хвалећи Бога.
65И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
66И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: шта ће бити из овога дјетета? И рука Господња бјеше с њим.
67И Зарија отац његов напуни се Духа светога, и пророкова говорећи:
68Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
69И подиже нам рог спасенија у дому Давида слуге својега,
70Као што говори устима светијех пророка својијех од вијека
71Да ће нас избавити од нашијех непријатеља и из руку свију који мрзе на нас;
72Учинити милост оцима нашијем, и опоменути се светога завјета својега,
73Клетве којом се клео Аврааму оцу нашему да ће нам дати
74Да се избавимо из руку непријатеља својијех, и да му служимо без страха,
75И у светости и у правди пред њим док смо год живи.
76И ти, дијете, назваћеш се пророк највишега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњијем да му приправиш пут;
77Да даш разум спасенија народу његову за опроштење гријеха њиховијех,
78По дубокој милости Бога нашега, по којој нас је походио исток с висине;
79Да обасјаш оне који сједе у тами и у сјену смртноме; да упутиш ноге наше на пут мира.
80А дијете растијаше и јачаше духом, и бијаше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.