2Које Бог напријед обећа преко пророка својијех у светијем писмима
3О сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова,
4А посвједочен силно за сина Божијега Духом светиње по васкрсенију из мртвијех, Исусу Христу Господу нашему,
5Преко којега примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вјери имена његова;
6Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,
7Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.
8Прво дакле захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа за све вас што се вјера ваша гласи по свему свијету.
9Јер ми је свједок Бог, којему служим духом својијем у јеванђељу сина његова, да вас се опомињем без престанка,
10Молећи се свагда Богу у молитвама својијем да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;
11Јер желим видјети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,
12То јест, да се с вама утјешим вјером општом, и вашом и мојом.
13Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтио да вам дођем, па бих задржан дослије, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталијем незнабошцима.
14Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.
15Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповједати јеванђеље.
16Јер се не стидим јеванђеља Христова; јер је сила Божија на спасење свакоме који вјерује, а најприје Јеврејину и Грку.
17Јер се у њему јавља правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: праведник ће од вјере жив бити.
18Јер се открива гњев Божиј с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
19Јер што се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;
20Јер што се на њему не може видјети, од постања свијета могло се познати и видјети на створењима, и његова вјечна сила и божанство, да немају изговора.
21Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога нити му захвалише, него залудјеше у својијем мислима, и потамње неразумно срце њихово.
22Кад се грађаху мудри, полудјеше,
23И претворише славу вјечнога Бога у обличје смртнога човјека и птица и четвороножнијех животиња и гадова.
24Зато их предаде Бог у жељама њиховијех срца у нечистоту, да се погане тјелеса њихова међу њима самима;
25Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него творца, који је благословен вавијек. Амин.
26Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
27Тако и људи оставивши путно употребљавање женскога рода, распалише се жељом својом један на другога, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за пријевару њихову примаху на себи.
28И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине што не ваља,
29Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;