1Бог који је негда много пута и различнијем начином говорио оцевима преко пророка, говори и нама у пошљедак дана овијех преко сина,
2Којега постави нашљедника свему, кроз којега и свијет створи.
3Који будући сјајност славе и обличје бића његова, и носећи све у ријечи силе своје, учинивши собом очишћење гријеха нашијех, сједе с десне стране пријестола величине на висини,
4И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
5Јер коме од анђела рече кад: син мој ти си, ја те данас родих? И опет: ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син.
6И опет уводећи првороднога у свијет говори: и да му се поклоне сви анђели Божији.
7Тако и анђелима говори: који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
8А сину: пријестол је твој, Боже, ва вијек вијека; палица је правде палица царства твога.
9Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех.
10И опет: ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дјела руку твојијех:
11Она ће проћи, а ти остајеш: и сва ће остарјети као хаљина,
12И савићеш их као хаљину, и измијениће се: а ти си онај исти, и твојијех година неће нестати.
13А коме од анђела рече кад: сједи мени с десне стране док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?
14Нијесу ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наслиједити спасеније?