2Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе дјевојке.
4Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
5Црна сам, али сам лијепа, кћери Јерусалимске, као шатори Кидарски, као завјеси Соломунови.
6Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах својега винограда, који ја имам.
7Кажи ми ти, којега љуби душа моја, гдје пасеш, гдје пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
8Ако не знаш, најљепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновијем.
10Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
11Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрнијем.
12Док је цар за столом, нарад мој пушта свој мирис.
13Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
14Драги ми је мој грозд кипров из винограда Енгадских.
15Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си! очи су ти као у голубице.
16Лијеп ти си, драги мој, и љубак! и постеља наша зелени се.
17Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.