2Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако што било за вашега времена или за времена ваших отаца?
3Приповиједајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњему кољену.
4Што оста иза гусјенице изједе скакавац, и што оста иза скакавца изједе хрушт, и што оста иза хрушта изједе црв.
5Отријезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новијем вином, јер се оте из уста ваших.
6Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
7Потр винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвијем их огули и побаца, те им се гране бијеле.
8Ридај као младица опасана костријећу за мужем младости своје.
9Неста дара и наљева из дома Господњега; туже свештеници, слуге Господње.
10Опустје поље, тужи земље; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
11Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
12Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
13Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у костријети, слуге Бога мојега; јер се уноси у дом Бога вашега дар и наљев.
14Наредите пост, огласите празник, скупите старјешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога својега, и вапијте ка Господу:
15Јаох дана! јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од свемогућега.
16Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашега?
17Сјеме иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
18Како уздише стока! како су се смела говеда! јер немају паше; и овце гину.
19К теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
20И звијерје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.