2Љубим вас, вели Господ; а ви говорите: у чем нас љубиш? Не бјеше ли Исав брат Јакову? говори Господ; али Јакова љубих.
3А на Исава мрзих; зато горе његове опустих и нашљедство његово дадох змајевима из пустиње.
4Што Едом говори: осиромашисмо, али ћемо се повратити и саградити пуста мјеста, овако вели Господ над војскама: нека они граде, али ћу ја разградити, и они ће се звати: крајина безаконичка и народ на који се гњеви Господ довијека.
5И очи ће ваше видјети и ви ћете рећи: велик је Господ на међама Израиљевијем.
6Син поштује оца и слуга господара својега; ако сам ја отац, гдје је част моја? и ако сам господар, гдје је страх мој? вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје, и говорите: у чем презиремо име твоје?
7Доносите на мој олтар хљеб оскврњен, и говорите: чим те оскврнисмо? Тијем што говорите: сто је Господњи за презирање.
8И кад доносите слијепо на жртву, није ли зло? и кад доносите хромо или болесно, није ли зло? однеси га старјешини својему, хоћеш ли му угодити и хоће ли погледати на те? вели Господ над војскама.
9Зато, молите се Богу да се смилује на нас; кад је то из ваших руку, хоће ли на кога од вас гледати? говори Господ над војскама.
10Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару ни за што? Нијесте ми мили, вели Господ над војскама, и нећу примити дара из ваше руке.
11Јер од истока сунчанога до запада велико ће бити име моје међу народима, и на сваком ће се мјесту приносити кад имену мојему и чист дар; јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама.
12А ви га скврните говорећи: сто је Господњи нечист, и што се поставља на њ, јело је за презирање.
13И говорите: гле, колика мука! а могло би се одухнути, говори Господ над војскама; и доносите отето, и хромо и болесно доносите на дар; еда ли ћу примити из руке ваше? говори Господ.
14Проклет да је варалица, који има у свом стаду мушко и завјетује, па приноси Господу кварно; јер сам велик цар, вели Господ над војскама, и име је моје страшно међу народима.