1Године тридесете, мјесеца четвртога, петога дана, кад бијах међу робљем на ријеци Хевару, отворише се небеса, и видјех утваре Божје.
2Петога дана тога мјесеца, пете године откако се зароби цар Јоахин,
3Дође ријеч Господња Језекиљу сину Вузијеву, свештенику, у земљи Халдејској на ријеци Хевару, и ондје дође рука Господња нада њ.
4И видјех, и гле, силан вјетар долажаше од сјевера, и велик облак и огањ који се разгоријеваше, и око њега свјетлост, а исред огња као јака свјетлост;
5Исред њега још као четири животиње, које на очи бијаху налик на човјека;
6И у сваке бијаху четири лица, и четири крила у сваке;
7И ноге им бијаху праве, а у стопалу бијаху им ноге као у телета; и сијеваху као углађена мјед.
8И руке им бијаху човјечије под крилима над четири стране, и лица им и крила бијаху на четири стране.
9Састављена им бијаху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше напрема се.
10И лице бијаше у све четири лице човјечије и лице лавово с десне стране, а с лијеве стране лице волујско и лице орлово у све четири.
11И лица им и крила бијаху раздијељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тијело.
12И свака иђаше право напрема се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.
13И на очи бијаху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свијеће; тај огањ пролажаше између животиња и свијетљаше се, и из огња излажаше муња.
14И животиње трчаху и враћаху се као муња.
15И кад гледах животиње, гле, точак један бијаше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.
16Обличјем и направом бијаху точкови као боје хрисолитове, и сва четири бијаху једнака, и обличјем и направом бијаху као да је један точак у другом.
17Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.
18И наплаци им бијаху високи страхота; и бијаху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.
19И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.
20Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.
21Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.
22А над главама животињама бијаше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго над главама њиховијем.
23А под тијем небом бијаху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тијело.
24И чујах хуку крила њиховијех кад иђаху као да бјеше хука велике воде, као глас свемогућега и као граја у околу; и кад стајаху, спуштаху крила.
25И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које бијаше над главама њиховијем.
26И озго на оном небу што им бијаше над главама, бијаше као пријесто, по виђењу као камен сафир, и на пријестолу бијаше по обличју као човјек.
27И видјех као јаку свјетлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доље видјех као огањ и свјетлост око њега.
28Као дуга у облаку кад је киша, така на очи бијаше свјетлост унаоколо. То бијаше виђење славе Божје на очима; и кад видјех, падох на лице своје, и чух глас некога који говораше.