1Трубите у трубу на Сиону, и вичите на светој гори мојој, нека дркћу сви становници земаљски, јер иде дан Господњи, јер је близу,
2Дан, када је мрак и тама, дан, када је облак и магла; како се зора разастире поврх гора, тако иде народ велик и силан, какога није било откад је вијека нити ће га послије кад бити од кољена до кољена.
3Пред њим прождире огањ, а за њим пали пламен; земља је пред њим као врт Едемски, а за њим пустиња пуста, ништа неће утећи од њега.
4На очима су као коњи и трчаће као коњици.
5Скакаће поврх гора топоћући као кола, праскајући као пламен огњени који сажиже стрњику, као силан народ спреман за бој.
6Пред њим ће се препадати народи, свако ће лице поцрњети.
7Они ће трчати као јунаци, као војници скакаће на зид, и сваки ће ићи својим путем, нити ће отступати са своје стазе.
8И један другога неће тискати, сваки ће ићи својим путем, и на мачеве навирући неће се ранити.
9По граду ће ходити, по зидовима ће трчати, у куће ће се пети, улазиће кроз прозоре као лупеж.
10Пред њима ће се земља трести, небеса ће се поколебати, сунце ће и мјесец помркнути и звијезде ће устегнути свјетлост своју.
11А Господ ће пустити глас свој пред војском својом, јер ће око његов бити врло велик, јер ће бити силан онај који ће извршити вољу његову; јер ће дан Господњи бити велик и врло страшан, и ко ће га поднијети?
12Зато још говори Господ: обратите се к мени свијем срцем својим и постећи и плачући и тужећи.
13И раздерите срца своја а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу својему, јер је милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем и каје се ода зла.
14Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов, дар и наљев за Господа Бога вашега.
15Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину.
16Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите дјецу и која сисају; женик нека изиде из своје клијети и невјеста из ложнице своје.
17Између тријема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека реку: прости, Господе, народу својему, и не дај нашљедства својега под срамоту, да њим обладају народи; зашто да реку у народима: гдје им је Бог?
18И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој.
19И Господ ће одговорити и рећи ће своме народу: ево, ја ћу вам послати жита и вина и уља, и бићете га сити, и нећу вас више дати под срамоту међу народима.
20Јер ћу удаљити од вас сјеверца, и одагнати га у земљу суху и пусту, предњу чету његову у источно море а задњу у море западно, и подигнуће се смрад његов, и трулеж ће се његов подигнути, пошто учини велике ствари.
21Не бој се, земљо, радуј се и весели се, јер ће Господ учинити велике ствари.
22Не бојте се, звијери пољске; јер ће се зелењети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју.
23И ви, синови Сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу својем, јер ће вам дати дажд на вријеме, и спустиће вам дажд рани и позни на вријеме.
24И гумна ће се напунити жита, а каце ће се прељевати вином и уљем.
25И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусјеница, велика војска моја, коју слах на вас.
26И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога својега, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довијека.
27И познаћете да сам ја усред Израиља, и да сам ја Господ Бог ваш, и да нема другога, и народ мој неће се посрамити довијека.
28И послије ћу излити дух свој на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре.
29И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити дух свој;
30И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима.
31Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и страшни дан Господњи.
32И сваки који призове име Господње спашће се; јер ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити спасење, као што је рекао Господ, и у остатку који позове Господ.