9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А кад чуше непријатељи Јудини и Венијаминови да они који се вратише из ропства зидају цркву Господу Богу Израиљеву,
2Дођоше к Зоровавељу и ка главарима домова отачких, и рекоше им: да и ми зидамо с вама, јер ћемо као и ви тражити Бога вашега, и њему приносимо жртве од времена Есарадона цара Асирскога, који нас је довео овамо.
3А Зоровавељ и Исус и остали главари домова отачких у Израиљу рекоше им: не можете ви с нама зидати дома Богу нашему, него ћемо ми сами зидати Господу Богу Израиљу, како нам је заповједио Кир цар Персијски.
4Тада народ земаљски досађиваше народу Јудину и сметаше их у зидању;
5И наимаху савјетнике супрот њима да расипају намјеру њихову свега времена Кира цара Персијскога до владе Дарија цара Персијскога.
6А кад се зацари Асвир, у почетку његова царовања написаше тужбу на становнике Јудејске и Јерусалимске.
7И за времена Артаксерксова писа Вислам, Митредат, Тавеило и остали другови његови Артаксерксу цару Персијском; а књига бјеше писана Сирским писмом и Сирским језиком.
8Реум старјешина у вијећу и Симсај писар написаше једну књигу против Јерусалима цару Артаксерксу овако:
9Реум старјешина у вијећу и Симсај писар и остали другови њихови, Дињани, Афарсашани, Тарфаљани, Афаршани, Архевљани, Вавилоњани, Сусанашани, Деављани, Еламљани,
10И остали народ који пресели велики и славни Асенафар и насели по градовима Самаријским, и остали с ове стране ријеке, тада и тада.
11Ово је пријепис од књиге коју му послаше: Цару Артаксерксу. Слуге твоје, људи с ове стране ријеке, тада и тада.
12Да је на знање цару да Јудејци који пођоше од тебе к нама, дођоше у Јерусалим, и град одметнички и опаки зидају, зидове оправљају и из темеља подижу.
13Него да је на знање цару: ако се овај град сазида и зидови оправе, они неће давати данка ни порезе ни царине, те ће бити штета ризници царској.
14Што дакле плату од двора примамо, те нам не приличи да гледамо штету цареву, тога ради шаљемо и јављамо цару,
15Да се потражи у књизи дневника отаца твојих, па ћеш наћи у књизи дневника и дознати да је овај град одметнички и да је на штету царевима и земљама и да су се у њему дизале буне од давнина, те зато би раскопан овај град.
16Дајемо на знање цару: ако се овај град сазида и зидови се његови оправе, онда овај дио преко ријеке неће више бити твој.
17Тада цар посла одговор Реуму старјешини у вијећу и Симсају писару и осталијем друговима њиховијем који сеђаху у Самарији и осталијем с ону страну ријеке: Поздравље, тада и тада.
18Књига коју нам посласте разговијетно би прочитана преда мном.
19И заповједих те потражише и нађоше да је тај град од давнина устајао на цареве и да су у њему бивали одмети и буне,
20И да су силни цареви бивали у Јерусалиму, који владаху свијем што је преко ријеке, и даваху им се данци и порезе и царине.
21Зато наредите да се забрани онијем људима да се онај град не зида докле ја не заповједим.
22И пазите да не погријешите у том. Јер зашто би зло расло на штету царевима?
23А кад се пријепис од књиге цара Артаксеркса прочита пред Реумом и Симсајем писарем и пред друговима њиховијем, они брже отидоше у Јерусалим к Јудејцима, те им забранише оружаном силом.
24Тада стаде посао око дома Божијега у Јерусалиму, и стаја до друге године царовања Дарија цара Персијскога.