1Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за Едомску: чусмо глас од Господа, и гласник би послан к народима: устајте, да устанемо на њу у бој.
2Гле, учинићу те малијем међу народима, бићеш врло презрен.
3Понос срца твојега превари те, тебе, који живиш у расјелинама каменијем, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: ко ће ме оборити на земљу?
4Да подигнеш високо као орао и међу звијезде да метнеш гнијездо своје, оданде ћу те оборити, говори Господ.
5Како си оплијењен? да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? да су дошли к теби берачи виноградски, не би ли оставили пабирака?
6Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове!
7До границе те одведоше сви који бијаху с тобом у вјери, преварише те и надвладаше те који бијаху у миру с тобом; који једу хљеб твој подметнуше ти замку, да се не опази.
8У онај дан, говори Господ, нећу ли погобити мудре у земљи Едемској и разумне у гори Исавовој?
9И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истријебе покољем сви из горе Исавове.
10За насиље учињено брату твојему Јакову покриће те стид и истријебићеш се засвагда.
11Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху ждријеб за Јерусалим, бјеше и ти као који од њих.
12Али ти не требаше гледати дана брата својега, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудинијем у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове.
13Не требаше ти ући на врата народа мојега у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове ни да се машаш добра њихова у дан погибли њихове.
14Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бјежан њихову, нити да издајеш онијех који осташе у дан невоље.
15Јер је дан Господњи близу свијем народима; како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на главу твоју.
16Јер као што сте ви пили на светој гори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждријеће, и биће као да их није било.
17А на гори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наслиједити нашљедство своје.
18И дом ће Јаковљев бити огањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разгоријеће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатака дому Исавову, јер Господ рече.
19И наслиједиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наслиједиће поље Јефремово и поље Самаријско и Венијаминово И Галад;
20И заробљена војска синова Израиљевијех наслиједиће што је било Хананејско до Сарепте; а робље Јерусалимско, што је у Сефараду, наслиједиће јужне градове.
21И избавитељи ће изаћи на гору Сион да суде гори Исавовој, и царство ће бити Господње.