1Од старјешине Гају љубазноме, којега ја љубим ва истину.
2Љубазни! молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.
3Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посвједочише твоју истину, како ти у истини живиш.
4Немам веће радости од ове да чујем моја дјеца у истини да ходе.
5Љубазни! вјерно радиш што чиниш браћи и гостима,
6Који посвједочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом.
7Јер имена његова ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца.
8Ми смо дакле дужни примати такове, да будемо помагачи истини.
9Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас.
10Зато, ако дођем, споменућу његова дјела која твори ружећи нас злијем ријечима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтјели да их примају, и изгони их из цркве.
11Љубазни! не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не видје Бога.
12Димитрију свједочише сви, и сама истина; а и ми свједочимо; и знате да је свједочанство наше истинито.
13Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем;
14Него се надам да ћу те скоро видјети; и из уста говорити.
15Мир ти! поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.