10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1А кад то чу Јавин цар Асорски, посла к Јоваву цару Мадонском и к цару Симронском и к цару Ахсавском,
2И к царевима који бијаху на сјеверу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад,
3Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи.
4И изидоше они и сва војска њихова с њима, многи народ као пијесак на бријегу морском, и коњи и кола многа веома.
5Сви ти цареви договорише се и дођоше, и стадоше заједно у око на води Мерому, да ударе на Израиља.
6А Господ рече Исусу; не бој их се; јер сјутра у ово доба ја ћу учинити те ће сви бити побијени пред Израиљем; коњма њиховијем испресијецај жиле, и кола њихова попали огњем.
7И изиде Исус и сва војска с њим на њих на воду Мером изненада, и ударише на њих.
8И Господ их даде у руке Израиљу, те их разбише и тјераше их до Сидона великога и до воде Мисрефота и до поља Миспе на исток; и тако их побише да не оставише ниједнога жива.
9И учини им Исус како му бјеше заповједио Господ: коњма њиховијем испресијеца жиле, и кола њихова попали огњем.
10И вративши се Исус у то вријеме, узе Асор, и уби цара његова мачем; а Асор бјеше прије глава свијем тијем царствима.
11И побише све живо што бјеше у њему оштријем мачем сијекући, те не оста ништа живо; а Асор спалише огњем.
12И све градове онијех царева и све цареве њихове узе Исус и исијече их оштријем мачем и поби их, као што бјеше заповједио Мојсије слуга Господњи.
13Али ниједнога града који оста у опкопима својим не попали Израиљ, осим самога Асора, који спали Исус.
14А сав плијен из тијех градова и стоку пограбише за себе синови Израиљеви; само људе све исјекоше оштријем мачем, те их истријебише, не оставише ништа жива.
15Како заповједи Господ Мојсију слузи својему, тако Мојсије заповједи Исусу, а Исус тако учини; ништа не изостави од свега што бјеше Господ заповједио Мојсију.
16И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу Госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову.
17Од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада у пољу Ливанском, под гором Ермоном; и све цареве њихове зароби и поби их и погуби.
18Дуго времена војева Исус на те цареве.
19Не би ниједнога града који учини мир са синовима Израиљевијем, осим Јевеја који живљаху у Гаваону; све их узеше ратом.
20Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изиду у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истријебио, као што бјеше заповједио Господ Мојсију.
21У то вријеме дође Исус, те истријеби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховијем потр их Исус.
22Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Гату и у Азоту осташе.
23Тако узе Исус сву земљу, као што бјеше казао Господ Мојсију; и даде је у нашљедство Израиљу према дијеловима њиховијем, по племенима њиховијем. И земља почину од рата.