1Зато рекох: чујте, поглавице Јаковљеве и кнезови дома Израиљева, не треба ли вам знати шта је право?
2Који мрзите на добро а љубите зло, садирете кожу с њих и месо с кости њиховијех;
3И једете месо народа мојега и садирете кожу с њих и кости им пребијате, и сасијецате као у лонац и као месо у котао.
4Тада ће викати ка Господу, али их неће услишити, него ће сакрити лице своје од њих у оно вријеме, како они зло радише.
5Овако вели Господ за пророке који заводе мој народ, који гризу зубима својим и вичу: мир; и ако им ко не да ништа у уста, дижу рат на њ.
6Зато ће вам утвара бити ноћ и прорицање ваше тама; и сунце ће заћи тијем пророцима и дан ће им се смрачити.
7Тада ће се постидјети видиоци, и врачари ће се посрамити, и сви ће застријети усне своје, јер неће бити одговора Божијега.
8Али ја сам пун силе од духа Господњега, и суда и храбрости да кажем Јакову злочинство његово и Израиљу гријех његов.
9Чујте ово, поглавице дома Јаковљева и кнезови дома Израиљева, који се гадите на правду, и све што је право изврћете;
10Који градите Сион крвљу и Јерусалим безакоњем.
11Поглавари његови суде по миту, и свештеници његови уче за плату, и пророци његови гатају за новце, а на Господа се ослањају говорећи: није ли Господ усред нас? неће доћи зло на нас.
12Зато ће се с вас Сион преорати као њива, и Јерусалим ће постати гомила, и гора од дома висока шума.