9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А кад Ровоам утврди царство и кад осили, остави закон Господњи и сав Израиљ с њим.
2А пете године царовања Ровоамова дође Сисак цар Мисирски на Јерусалим, јер згријешише Господу,
3С тисућу и двије стотине кола и са шездесет тисућа коњика, и не бјеше броја народу који дође с њим из Мисира, Лувејима, Сухејима и Хусејима.
4И узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима.
5Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудинијем, који се бијаху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: овако вели Господ: ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку.
6Тада се понизише кнезови Израиљеви и цар и рекоше: праведан је Господ.
7А кад их видје Господ гдје се понизише, дође ријеч Господња Семаји говорећи: понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење, и неће се излити јарост моја на Јерусалим преко Сисака.
8Него ће му бити слуге да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским.
9И тако дође Сисак цар Мисирски у Јерусалим и узе благо дома Господњега и благо дома царева, све то узе; узе и штитове златне, које бјеше начинио Соломун;
10И на њихово мјесто начини цар Ровоам штитове од мједи, и предаде их старјешинама над стражарима који чувају врата домова царева.
11И кад иђаше цар у дом Господњи долажаху стражари и ношаху их, а послије их опет остављаху у ризницу стражарску.
12Што се дакле понизи, одврати се од њега гњев Господњи, и не затр га сасвијем; јер још у Јуди бјеше добра.
13И утврди се цар Ровоам у Јерусалиму, и царова; јер бијаше Ровоаму четрдесет и једна година кад се зацари, и седамдесет година царова у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свијех племена Израиљевијех да ондје намјести име своје. А матери његовој бјеше име Нама, Амонка.
14Али он чињаше зло, јер не управи срца својега да тражи Господа.
15Али дјела Ровоамова прва и пошљедња нијесу ли записана у књизи пророка Семаје и видиоца Ида, гдје се казују кољена а и ратови који бијаху једнако међу Ровоамом и Јеровоамом?
16И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Авија син његов.