1Језекији бјеше двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Авија, кћи Захаријина.
2И чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Давид отац његов.
3Прве године својега царовања, првога мјесеца, отвори врата на дому Господњем, и оправи их.
4И сазва свештенике и Левите, и сабра их на источну улицу,
5И рече им: чујте ме, Левити, освештајте се сада и осветите дом Господа Бога отаца својих, и изнесите нечистоту из светиње.
6Јер сагријешише оци наши и чинише што је зло пред Господом Богом нашим, и оставише га; и одвратише лице своје од шатора Господњега и окренуше му леђа;
7И затворише врата од тријема, и погасише жишке, и кадом не кадише, нити жртава паљеница приносише у светињи Богу Израиљеву.
8Зато се разгњеви Господ на Јуду и на Јерусалим, те их даде да се потуцају, и да буду чудо и потсмијех, како видите својим очима.
9Јер ето падоше оци наши од мача, и синови наши и кћери наше и жене наше заробише се зато.
10Сада дакле наумио сам задати вјеру Господу Богу Израиљеву, да би се одвратила од нас жестина гњева његова.
11Синови моји, не оклијевајте више, јер је вас изабрао Господ да стојите пред њим и служите му, и да му будете слуге и да му кадите.
12Тада усташе Левити Мат син Амасајев и Јоило син Азаријин од синова Катовијех; а од синова Мераријевих Кис син Авдијев и Азарија син Јалелеилов; и од синова Гирсоновијех Јоах син Зимин и Еден син Јоахов;
13И од синова Елисафановијех Симрије и Јеило, и од синова Асафовијех Захарија и Матанија;
14И од синова Амоновијех Јеило и Симеј, и од синова Једутуновијех Семаја и Озило;
15И скупише браћу своју, и освештавши се дођоше, како бјеше заповједио цар по ријечи Господњој, да очисте дом Господњи.
16И ушавши свештеници у дом Господњи да га очисте, износише сву нечистоту што нађоше у цркви Господњој у тријем дома Господњега; а Левити купише и износише напоље на поток Кедрон.
17А почеше освећивати првога дана првога мјесеца; а осмога дана тога мјесеца уђоше у тријем Господњи, и освећиваше дом Господњи осам дана, и шеснаестога дана првога мјесеца свршише.
18Потом дођоше к цару Језекији и рекоше: очистисмо сав дом Господњи и олтар за жртве паљенице и све судове његове и сто за постављање и све судове његове,
19И све судове које бјеше бацио цар Ахаз докле цароваше гријешећи, и спремисмо и осветисмо, и ено их пред олтаром Господњим.
20Потом цар Језекија уста рано, и сазва управитеље градске, и отиде у дом Господњи.
21И доведе седам јунаца и седам овнова и седам јагањаца и седам јараца за гријех, за царство и за светињу и за Јуду; и рече синовима Ароновијем свештеницима да принесу на олтару Господњем.
22Тада заклаше говеда, и свештеници узевши крв њихову покропише олтар; заклаше и овнове, и крвљу њиховом покропише олтар; и заклаше јагањце и крвљу њиховом покропише олтар.
23Потом доведоше јарце за гријех пред цара и пред збор, и они метнуше руке своје на њих.
24И заклаше их свештеници, и очистише крвљу њиховом олтар на очишћење свему Израиљу, јер цар заповједи да се за сав народ Израиљев принесе жртва паљеница и жртва за гријех.
25И постави Левите у дому Господњем с кимвалима и псалтирима и гуслама, како бјеше заповједио Давид и Гад видјелац царев и Натан пророк; јер од Господа бјеше заповијест преко пророка његовијех.
26И тако стајаху Левити са справама Давидовијем а свештеници с трубама.
27Тада заповједи Језекија да принесу жртву паљеницу на олтару. И кад се поче жртва паљеница, поче се пјесма Господња уз трубе и справе Давида цара Израиљева.
28И сав се збор клањаше, и пјевачи пјеваху и трубачи трубљаху, и то све докле се не сврши жртва паљеница.
29А кад свршише жртву, цар и сви који бијаху с њим падоше и поклонише се.
30Потом рече цар и кнезови Левитима да хвале Господа ријечима Давидовијем и Асафа видиоца; и хвалише с великим весељем, и савивши се поклонише се.
31Тада Језекија проговори и рече: сада посветисте руке своје Господу, приступите и донесите приносе и жртве захвалне у дом Господњи. И донесе сав збор приносе и жртве захвалне, и ко год бјеше вољна срца жртве паљенице.
32И на број бјеше жртава паљеница што донесе збор, седамдесет волова, сто овнова, двјеста јагањаца, све за жртву паљеницу Господу;
33А других ствари посвећенијех бјеше шест стотина волова и три тисуће оваца.
34Али мало бијаше свештеника, те не могаху дријети свијех жртава паљеница; зато им помагаху браћа њихова Левити, докле се не сврши посао и докле се не освешташе други свештеници; јер Левити бијаху радији освештати се него свештеници.
35И бијаше врло много жртава паљеница с претилином од жртава захвалнијех и наљева на жртве паљенице. Тако би повраћена служба у дому Господњем.
36И радоваше се Језекија и сав народ, што Бог управи народ, јер ово би нагло.