9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А седме године ослободи се Јодај, и узе к себи стотинике Азарију сина Јероамова и Исмаила сина Јоананова и Азарију сина Овидова и Масију сина Адајева и Елисафата сина Зихријева, и ухвати вјеру с њима,
2Те пролазећи земљу Јудину сабраше Левите из свијех градова Јудинијех и главаре породица отачкијех у Израиљу, и дођоше у Јерусалим.
3И сав збор учини вјеру у дому Божијем с царем; и Јодај им рече: ево, син ће царев царовати, као што је рекао Господ за синове Давидове.
4Ово учините: трећина вас који долазите у суботу између свештеника и Левита нека буду вратари на прагу;
5А друга трећина нека буде у царском двору; а остала трећина на вратима од темеља, а сав народ у тријемовима дома Господњега.
6Нико да не улази у дом Господњи осим свештеника и онијех Левита који служе; они нека улазе, јер су посвећени, а сав народ нека чини оно што је Господ заповједио да чини.
7И Левити нека опколе цара сваки с оружјем својим у руци; и ко би год ушао у дом, да се погуби; и будите уз цара кад стане улазити и излазити.
8И учинише Левити и сав народ Јудин све што заповједи свештеник Јодај; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу и који одлажаху у суботу; јер Јодај свештеник не отпусти редова.
9И даде Јодај свештеник стотиницима копља и штитове и штитиће цара Давида што бијаху у дому Божијем.
10И постави сав народ све с оружјем у руку, од десне стране дома до лијеве према олтару и према дому, око цара.
11Тада изведоше сина царева, и метнуше му на главу вијенац, и дадоше му свједочанство, и зацарише га, и Јодај и синови његови помазаше га о рекоше: да живи цар!
12А кад Готолија чу вику народа који се стјецаше и хваљаше цара, дође к народу у дом Господњи.
13И погледа, и гле, цар стајаше код својега ступа на уласку, а кнезови и трубе око цара, и сав народ земаљски радоваше се и трубе трубљаху и пјевачи пјеваху уз оруђа музичка и они који почињаху у пјевању. Тада раздрије Готолија хаљине своје и повика: буна! буна!
14А Јодај свештеник заповједи да изиду стотиници који бијаху над војском, и рече им: изведите је из врста напоље, и ко пође за њом нека се погуби мачем; јер рече свештеник: немојте је убити у дому Господњем.
15И начинише јој мјесто, те отиде како се иде вратима коњским у дом царев, и ондје је погубише.
16Тада Јодај учини вјеру међу собом и свијем народом и царем да ће бити народ Господњи.
17Потом сав народ отиде у дом Валов, и раскопаше га, и олтаре његове и ликове његове изломише, а Матана свештеника Валова убише пред олтарима.
18И Јодај уреди опет службу у дому Господњем међу свештеницима и Левитима, које Давид бјеше одредио дому Господњему, да би приносили жртве паљенице Господу, као што пише у закону Мојсијеву, с весељем и пјесмама по наредби Давидовој.
19Постави и вратаре на вратима дома Господњега да не би улазио нечист ода што му драго.
20И узе стотинике и знатније људе и који управљаху народом, сав народ земаљски, и изведе цара из дома Господњега и уђоше високим вратима у дом царски, и посадише цара на царски пријесто.
21И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири, кад Готолију убише мачем.