21 They say unto him, Cesar’s. Then saith he unto them, Render therefore unto Cesar the things which are Cesar’s; and unto God the things that are God’s.
1Ријеч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех, што видје за Самарију и за Јерусалим.
2Чујте, сви народи, слушај, земљо и што је на њој, и Господ Бог да вам је свједок, Господ из свете цркве своје.
3Јер, гле, Господ излази из мјеста својега, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским.
4И горе ће се растопити пред њим, и долине ће се расјести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен.
5Све је то за злочинство Јаковљево и за гријехе дома Израиљева. Које је злочинство Јаковљево? није ли Самарија? које су висине Јудине? није ли Јерусалим?
6Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њезино у долину и открићу јој темеље.
7И сви резани ликови њезини разбиће се, и сви ће се дарови њезини сажећи огњем, и све ћу идоле њезине потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска.
8Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го; плакаћу као змајеви и тужићу као сове.
9Јер јој се ране не могу исцијелити, дођоше до Јуде, допријеше до врата мојега народа, до Јерусалима.
10Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху.
11Изиди, становнице Сафирска, с голом срамотом; становница Сананска неће изаћи; жалост Вет-езилска неће вам дати станка.
12Јер становница Маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата Јерусалимских.
13Упрегни брзе коње у кола, становнице Лахиска, која си почетак гријеху кћери Сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева.