1Тешко онима који смишљају безакоње и о злу се труде на постељама својим, и кад сване извршују, јер им је сила у руци.
2Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човјеку и кући његовој, човјеку и нашљедству његову.
3Зато овако вели Господ: ево, ја мислим зло томе роду, из којега нећете извући вратова својих, нити ћете ходити поносито, јер ће бити зло вријеме.
4У оно вријеме говориће се прича о вама, и нарицаће се жалосно говорећи: пропадосмо; промијени дио народа мојега; како ми узе! узевши њиве наше раздијели.
5Зато нећеш имати никога ко би ти повукао уже за ждријеб у збору Господњем.
6Немојте пророковати, нека они пророкују; ако им не пророкују, неће отступити срамота.
7О ти, који се зовеш дом Јаковљев, је ли се умалио дух Господњи? јесу ли то дјела његова? еда ли моје ријечи нијесу добре ономе који ходи право?
8А народ се мој прије подиже као непријатељ; преко хаљине скидате плашт с онијех који пролазе не бојећи се, који се враћају из боја.
9Жене народа мојега изгоните из милијех кућа њиховијех, од дјеце њихове отимате славу моју навијек.
10Устаните и идите, јер ово није почивалиште; што се оскврни, погубиће вас погибљу великом.
11Ако ко ходи за вјетром и казује лажи говорећи: пророковаћу ти за вино и за силовито пиће; тај ће бити пророк овоме народу.
12Доиста ћу те сабрати свега, Јакове, доиста ћу скупити остатак Израиљев; поставићу их заједно као овце Восорске, као стадо усред тора њихова, биће врева од људства.
13Пред њима ће ићи који разбија; они ће разбити и проћи кроз врата, и изаћи ће; и цар ће њихов ићи пред њима, и Господ ће бити пред њима.