4 For if God spared not the angels that sinned, but cast them down to hell, and delivered them into chains of darkness, to be reserved unto judgment;
5 And spared not the old world, but saved Noah the eighth person, a preacher of righteousness, bringing in the flood upon the world of the ungodly;
6 And turning the cities of Sodom and Gomorrha into ashes condemned them with an overthrow, making them an ensample unto those that after should live ungodly;
7 And delivered just Lot, vexed with the filthy conversation of the wicked:
8 (For that righteous man dwelling among them, in seeing and hearing, vexed his righteous soul from day to day with their unlawful deeds;)
9 The Lord knoweth how to deliver the godly out of temptations, and to reserve the unjust unto the day of judgment to be punished:
1Осмога мјесеца друге године Даријеве, дође ријеч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идова говорећи:
2Господ се врло разгњеви на оце ваше.
3Зато им реци: овако вели Господ над војскама: вратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама.
4Не будите као оци ваши, којима викаху пређашњи пророци говорећи: овако вели Господ над војскама: вратите се са злијех путова својих и од злијех дјела својих; али не послушаше нити пазише на ме, говори Господ.
5Оци ваши гдје су? и ти пророци живе ли довијека?
6Али ријечи моје и уредбе моје које заповиједах слугама својим пророцима не стигоше ли оце ваше? те се они обратише и рекоше: како Господ над војскама бјеше намислио учинити нам према путовима нашим и по дјелима нашим, тако нам учини.
7Двадесет четвртога дана једанаестога мјесеца, а то је мјесец Сават, друге године Даријеве, дође ријеч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идова говорећи:
8Видјех ноћу, а то човјек јахаше на коњу риђу, и стајаше међу миртама које бијаху у долу, а за њим бијаху коњи риђи, шарени и бијели.
9И рекох: шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: ја ћу ти показати што је ово.
10Тада човјек који стајаше међу миртама проговори и рече: ово су које посла Господ да облазе земљу.
11И они проговорише анђелу Господњему који стајаше међу миртама, и рекоше: ми обидосмо земљу, и гле, сва земља почива и мирна је.
12Тада анђео Господњи одговори и рече: Господе над војскама, кад ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудинијем, на које се гњевиш већ седамдесет година?
13А Господ одговори анђелу који говораше са мном, добријем ријечима, милијем ријечима.
14И рече ми анђео који говораше са мном: вичи и реци: овако вели Господ над војскама: ревнујем за Јерусалим и за Сион веома.
15И гњевим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгњевих а они помогоше на зло.
16Зато овако вели Господ: обратих се к Јерусалиму милошћу, дом ће се мој опет сазидати у њему, говори Господ над војскама, и уже ће се затегнуту преко Јерусалима.
17Још вичи и реци: овако вели Господ над војскама: опет ће градови моји обиловати добром, и Господ ће опет утјешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим.
18Тада подигох очи своје и видјех, и гле, четири рога.
19И рекох анђелу који говораше са мном: што је то? А он ми рече: то су рогови који разметнуше Јуду, Израиља и Јерусалим.
20Потом показа ми Господ четири ковача.
21И рекох: шта су ти дошли да раде? А он одговори и рече: оно су рогови који разметнуше Јуду да нико не подиже главе; а ови дођоше да их уплаше, да одбију рогове народима, који подигоше рог на земљу Јудину да је разметну.