1Од Павла, апостола Исуса Христа, по заповијести Бога спаса нашега и Господа Исуса Христа, нада нашега,
2Тимотију, правоме сину у вјери, благодат, милост, мир од Бога оца нашега и Христа Исуса Господа нашега.
3Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Маћедонију, да заповједиш некима да не уче друкчије,
4Нити да гледају на лажи и на тефтере од племена којима нема краја, и који прије чине препирања неголи Божиј напредак у вјери.
5А намјера је заповијести љубав од чиста срца и добре савјести и вјере нелицемјерне;
6У којима неки погријешивши сврнуше у празне говоре,
7И хтјели би да буду законици, а не разумију ни шта говоре, ни шта утврђују.
8А знамо да је закон добар ако га ко држи као што треба.
9Знајући ово да праведнику закон није постављен, него безаконицима и непокорнима и безбожницима и грјешницима, неправеднима и поганима, крвницима оца и матере, крвницима људскима,
10Курварима, мужеложницима, људокрадицама, лажљивцима, клетвопреступницима, и ако што има противно здравој науци,
11По јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени повјерено.
12И захваљујем Христу Исусу Господу нашему који ми даје моћ, што ме за вјерна прими и постави ме у службу,
13Који сам прије био хулник и гонитељ и силеџија; али бих помилован, јер не знајући учиних у невјерству.
14Али се још већма умножи благодат Господа нашега Исуса Христа с вјером и љубави у Христу Исусу.
15Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође на свијет да спасе грјешнике, од којијех сам први ја.
16Али тога ради ја бих помилован да на мени првоме покаже све трпљење Исус Христос за углед онима који му хоће вјеровати за живот вјечни.
17А цару вјечноме, нераспадљивоме, који се не види, јединоме премудроме Богу част и слава вавијек вијека. Амин.
18Ову пак заповијест предајем ти, сине Тимотије, по пређашњијем пророштвима за тебе: да ратујеш у у њима добар рат,
19Имајући вјеру и добру савјест, коју неки одбацивши отпадоше од вјере;
20Међу којима су Именеј и Александар које предадох сотони да се науче не хулити.