1И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: ево, ми смо кост твоја и тијело твоје.
2И пређе док Саул бијаше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мојему Израиљу.
3Тако дођоше све старјешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид вјеру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што бјеше рекао Господ преко Самуила.
4Потом отиде Давид са свијем Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер ондје бијаху Јевусеји, који живљаху у оној земљи.
5И рекоше Јевушани Давиду: нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.
6Јер Давид рече: ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав син Серујин изиде први, и поста кнез.
7Послије сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов.
8И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града.
9И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама бјеше с њим.
10А ово су поглавице међу јунацима Давидовијем, који јуначки радише уза њ за царство његово са свијем Израиљем да буде цар над Израиљем по ријечи Господњој;
11И ово је број јунака Давидовијех: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их уједанпут.
12А за њим Елеазар син Додов Ахошанин, он бијаше један од три јунака.
13Он бијаше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и ондје бијаше њива пуна јечма, и народ побјеже од Филистеја,
14А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико.
15И та три прва између тридесет сидоше ка стијени к Давиду у пећину Одаламску, кад војска Филистејска стајаше у околу у долини Рафајској.
16А Давид бијаше онда у граду, а стража Филистејска бијаше тада у Витлејему.
17И Давид зажеље и рече: ко би ми донио воде да пијем из студенца Витлејемскога што је код врата?
18Тада та тројица продријеше кроз око Филистејски, и захватише воде из студенца Витлејемскога који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хтје пити, него је изли Господу.
19И рече: не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тијех људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака.
20И Ависај брат Јоавов бјеше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом;
21Међу тројицом бјеше славнији од друге двојице и бјеше им поглавица; али оне тројице не стиже.
22Венаја син Јодајев, син човјека јунака из Кавсеила, који учини велика дјела, он погуби два јунака Моавска, и сишав уби лава у јами кад бјеше снијег.
23Он уби и некога Мисирца висока пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиде на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовијем копљем.
24То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.
25Бјеше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим.
26Јунаци између војника бијаху: Асаило брат Јоавов, Елханан син Додов из Витлејема,
27Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин,
28Ира син Икисов из Текоје, Авијезер из Анатота,
29Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха,
30Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата,
31Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона,
32Урај од потока Гаских, Авило из Арвата,
33Азмавет из Варума, Елијава из Салвона,
34Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин,
35Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров,
36Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона,
37Есро Кармилац, Нарав син Есвајев,
38Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев,
39Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујину,
40Ира Јетранин, Гарив Јетранин,
41Урија Хетејин, Завад син Алајев,
42Адина син Сизин од синова Рувимовијех, поглавар синова Рувимовијех, и тридесет с њим,
43Анан син Машин, и Јосафат из Митне,
44Озија из Астерота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина,
45Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе,
46Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац,