1И начини себи Давид куће у граду Давидову, и спреми мјесто за ковчег Божји, и разапе му шатор.
2Тада рече Давид: не ваља да носи ковчег Божји нико осим Левита, јер је њих изабрао Господ да носе ковчег Божји и да му служе довијека.
3И скупи Давид све синове Израиљеве у Јерусалим да пренесу ковчег Господњи на мјесто његово, које му бјеше спремио.
4Скупи Давид и синове Аронове и Левите,
5Од синова Катовијех: Урила поглавара и браће његове сто и двадесет;
6Од синова Мераријевих: Асају поглавара и браће његове двјеста и двадесет;
7Од синова Гирсоновијех: Јоила поглавара и браће његове сто и тридесет;
8Од синова Елисафанових: Семају поглавара и браће његове двјеста;
9Од синова Хевроновијех: Елила поглавара и браће његове осамдесет;
10Од синова Озиловијех: Аминадава поглавара и браће његове сто и дванаест.
11Тада дозва Давид Садока и Авијатара свештенике, и Левите и Урила и Асају и Јоила и Самају и Елила и Аминадава,
12И рече им: ви сте поглавари породица отачких међу Левитима; освештајте себе и браћу своју да донесете ковчег Господа Бога Израиљева на мјесто које сам му спремио.
13Јер што пређе не учинисте тога, Господ Бог наш продрије нас, јер га не тражисмо како треба.
14И освешташе се свештеници и Левити да пренесу ковчег Господа Бога Израиљева.
15И носише синови Левитски ковчег Божији као што је заповједио Мојсије по ријечи Господњој на раменима својим и полугама.
16И рече Давид поглаварима Левитским да поставе између браће своје пјеваче са справама музицким, са псалтирима и гуслама и кимвалима, да пјевају у глас весело.
17И поставише Левити Емана сина Јоилова, и од браће његове Асафа сина Варахијина, и од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајина;
18И с њима браћу њихову другога реда: Захарију и Вена и Јазила и Семирамота и Јехила и Унија и Елијава и Венају и Масију и Мататију и Елифела и Микнеју и Овид-Едома и Јеила, вратаре.
19И пјевачи Еман и Асаф и Етан удараху у кимвале мједене;
20А Захарија и Озило и Семирамот и Јехило и Уније и Елијав и Масија и Венаја у псалтире високо,
21А Мататија и Елифел и Микнеја, и Овид-Едом, и Јеило и Азазија у гусле ниско.
22А Хенанија поглавар међу Левитима који ношаху ковчег уређиваше како ће се носити, јер бјеше вјешт.
23А Варахија и Елкана бјеху вратари код ковчега.
24А Севанија и Јосафат и Натанаило и Амасај и Захарија и Венаја и Елијезер, свештеници, трубљаху у трубе пред ковчегом Божјим; а Овид-Едом и Јехија бјеху вратари код ковчега.
25И тако Давид и старјешине Израиљеве и тисућници иђаху пратећи ковчег завјета Господњега из куће Овид-Едомове с весељем.
26И кад Бог поможе Левитима који ношаху ковчег завјета Господњега принесоше седам волова и седам овнова.
27И Давид бијаше огрнут плаштем од танкога платна, тако и сви Левити који ношаху ковчег и пјевачи, Хенанија који управљаше носиоцима међу пјевачима. И Давид имаше на себи оплећак ланен.
28И тако сав народ Израиљев праћаше ковчег завјета Господњега кликујући и трубећи у трубе и у рогове и ударајући у кимвале и у псалтире и у гусле.
29А кад ковчег завјета Господњега улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида гдје скаче и игра, и подругну му се у срцу свом.