9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Што бјеше испочетка, што чусмо, што видјесмо очима својима, што размотрисмо и руке наше опипаше, о ријечи живота:
2И живот се јави, и видјесмо, и свједочимо, и јављамо вам живот вјечни, који бјеше у оца, и јави се нама;
3Што видјесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с оцем и са сином његовијем Исусом Христом.
4И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена.
5И ово је обећање које чусмо од њега и јављамо вама, да је Бог видјело, и таме у њему нема никакве.
6Ако речемо да имамо заједницу с њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине.
7Ако ли у видјелу ходимо, као што је он сам у видјелу, имамо заједницу један с другијем, и крв Исуса Христа, сина његова, очишћава нас од свакога гријеха.
8Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.
9Ако признајемо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде.
10Ако речемо да не сагријешисмо, градимо га лажом, и ријеч његова није у нама.