9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Дјечице моја! ово вам пишем да не гријешите; и ако ко сагријеши, имамо заступника код оца, Исуса Христа праведника,
2И он очишћа гријехе наше, и не само наше него и свега свијета.
3И по том разумијемо да га познасмо, ако заповијести његове држимо.
4Који говори: познајем га, а заповијести његовијех не држи, лажа је, и у њему истине нема;
5А који држи ријеч његову, у њему је заиста љубав Божија савршена; по том познајемо да смо у њему.
6Који говори да у њему стоји, и тај треба да ходи као што је он ходио.
7Љубазни! не пишем вам нове заповијести, него заповијест стару коју имасте испочетка. Заповијест стара јест ријеч коју чусте испочетка.
8Опет вам пишем нову заповијест, која је заиста у њему и у вама; јер тама пролази, и видјело право већ свијетли.
9Који говори да је у видјелу, а мрзи на својега брата, још је у тами.
10Који љуби брата својега, у видјелу живи, и саблазни у њему нема.
11А који мрзи на својега брата, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи.
12Пишем вам, дјечице, да вам се опраштају гријеси имена његова ради.
13Пишем вам, оци, јер познасте онога који нема почетка. Пишем вам, младићи, јер надвладасте нечастивога. Пишем вам, дјецо, јер познасте оца.
14Писах вам, оци, јер познасте онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки, и ријеч Божија у вама стоји, и надвладасте нечастивога.
15Не љубите свијета ни што је на свијету. Ако ко љуби свијет, нема љубави очине у њему.
16Јер све што је на свијету, тјелесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од оца, него је од овога свијета.
17И свијет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довијека.
18Дјецо! Пошљедње је вријеме, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је пошљедњи час.
19Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нијесу сви од нас.
20И ви имате помазање од светога, и знате све.
21Не писах вам као да не знате истине, него што је знате, и знате да никаква лаж није од истине.
22Ко је лажљивац осим онога који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче оца и сина.
23Који се год одриче сина ни оца нема; а који признаје сина, и оца има.
24Ви дакле што чусте испочетка у вама нека стоји; ако у вама остане што чусте испочетка, и ви ћете остати у сину и у оцу.
25И ово је обећање које нам он обећа, живот вјечни.
26Ово вам писах за оне који вас варају.
27И ви помазање што примисте од њега, у вама стоји, и не требујете да вас ко учи; него како вас то само помазање учи у свему, и истинито је, и није лаж, и као што вас научи останите у њему.
28И сад, дјечице, останите у њему да имамо слободу кад се јави, и да се не осрамотимо пред њим о његову доласку.
29Ако знате да је праведник, познајте да је сваки који твори правду од њега рођен.